ČUVAJTE ŠUME, TRAVU I REKE da se ne stidite pred unucima, kad postanete – bake i deke.
Gordana Vlajić, srpska književnica koja piše za decu i odrasle, bila je naša gošća na trećoj radionici u okviru projekta „Književna staza“. Članica je Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine, Udruženja „Adligat”, Mense i mnogih drugih. Dela su joj prevođena na poljski, engleski, makedonski, mađarski, arapski, portugalski, francuski, rumunski, izraelski i slovenački jezik. Pokretač je i urednica dečjeg časopisa ”Ekopedija”, koji se bavi očuvanjem životne sredine. Autorka deci sigurno poznatih knjiga: „Zedsi“, „Zaistinska srpska bajka“, „Pozorištanca za razna društvanca“ i mnogih drugih.
Našu uvaženu književnicu teško je predstaviti, pobrojati sva njena dela, priznanja i zasluge. zato smo je zamolili da se ona vama predstavi sama.
Da se najpre upoznamo,
druženju da uvod – damo.
Vlajić Gordana sam ja,
neki misle sad – p’a šta!?
Dobro mislite, neka, neka,
i treba kritika da me dočeka!
Dakle, da otklonim sumnju svaku,
da na mesto postavimo dlaku po dlaku.
Elem. Bavim se uglavnom pisanjem,
malko brisanjem i nimalo hvalisanjem.
Da me odgonetnemo: da li sam ja… – Pena?!
Ne, ali sam – Ž, Ž Žena!
Da li sam – JAKA?
Pa, ne baš, više sam nekako B, B, BAKA.
Dolazim li iz Pančeva BRADA?!
Neee. Nego iz Pančeva G, G, Graaaada!
Pišem Friče, Džomane i ČESME?
O Bože, neee! NE – Friče, već Priče.
Ne Džomane – nego ROMANE.
I ne ČESME, nego P, P, pesme!
I sad – odgovoriti je sasvim lako
zašto je bez škole – naopako!
Svako slovce vredi zlata,
ništa smo bez tog alata.
Da ovde ponovo objasnim, da bude svima jasno – sasvim!
Atributi su reči koje opisuju imenice,
Na primer: atribut je LEPO uz imenicu LICE
I atribut je i da tako kažem baza, reč KNJIŽEVNA uz imenicu STAZA!
Tu „Književnu stazu“ treba da krase, postavljene sa strane, više zelenih PORUKA,
kao neke ekološke mudrosti, kao neka ekološka AZBUKA.
Leti drvo hladi, u jesen nas sladi,
a sproleća listom diše i brani od kiše.
Sa srcem golemim kao krošnja
hrastu su žirovi ukrasna nošnja.
Kad pod drvo stanu maleni, a gladni
odasvuda padaju sve darovi sladni.
Na Fruškoj gori najviše rastu bukva i hrast.
I još i lipa, što miomirisom šetače obasipa.
Šišmiš potkovičar, detlić i gorocvet,
česti su fruškogorski živi svet.
Šta god lepo Bog da stvori,
eno ga na Fruškoj Gori.
ČUVAJTE ŠUME, TRAVU I REKE
da se ne stidite pred unucima,
kad postanete – bake i deke.
Gordana Vlajić, 28. oktobar 2021.
Učesnici treće radionice projekta „Književna staza“ bili su učenici prvog razreda Osnovne škole „Sonja Marinković“.
Projekat „Književna staza“ deo je programa Novi Sad – Evropska prestonica kulture. Projekat sufinansira Fondacija „Novi Sad- Evropska prestonica kulture“ u okviru programskog luka „Budućnost Evrope“.