ЧУВАЈТЕ ШУМЕ, ТРАВУ И РЕКЕ да се не стидите пред унуцима, кад постанете – баке и деке.

Гордана Влајић, српска  књижевница која пише за децу и одрасле, била је наша гошћа на трећој радионици у оквиру пројекта „Књижевна стаза“. Чланица је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине, Удружења „Адлигат”, Менсе и многих других. Дела су јој превођена на пољски, енглески, македонски, мађарски, арапски, португалски, француски, румунски, израелски и словеначки језик. Покретач је и уредница дечјег часописа ”Екопедија”, који се бави очувањем животне средине. Ауторка деци  сигурно познатих књига: „Зедси“, „Заистинска српска бајка“, „Позориштанца за разна друштванца“ и многих других.

Нашу уважену књижевницу тешко је представити, побројати сва њена дела, признања и заслуге. зато смо је замолили да се она вама представи сама.

 

Да се најпре упознамо,

дружењу да увод – дамо.

 

Влајић Гордана сам ја,

неки мисле сад – п’а шта!?

 

Добро мислите, нека, нека,

и треба критика да ме дочека!

 

Дакле, да отклоним сумњу сваку,

да на место поставимо длаку по длаку.

 

Елем. Бавим се углавном писањем,

малко брисањем и нимало хвалисањем.

 

Да ме одгонетнемо: да ли сам ја… – Пена?!

Не, али сам – Ж, Ж Жена!

 

Да ли сам – ЈАКА?

Па, не баш, више сам некако Б, Б, БАКА.

 

Долазим ли из Панчева БРАДА?!

Неее. Него из Панчева Г, Г, Граааада!

 

Пишем Фриче, Џомане и ЧЕСМЕ?

О Боже, неее! НЕ – Фриче, већ Приче.

Не Џомане – него РОМАНЕ.

И не ЧЕСМЕ, него П, П, песме!

 

И сад – одговорити је сасвим лако

зашто је без школе – наопако!

 

Свако словце вреди злата,

ништа смо без тог алата.

 

Да овде поново објасним, да буде свима јасно – сасвим!

Атрибути су речи које описују именице,

На пример: атрибут је ЛЕПО уз именицу ЛИЦЕ

И атрибут је и да тако кажем база, реч КЊИЖЕВНА уз именицу СТАЗА!

 

Ту „Књижевну стазу“ треба да красе, постављене са стране, више зелених ПОРУКА,

као неке еколошке мудрости, као нека еколошка АЗБУКА.

 

 

Лети дрво хлади, у јесен нас слади,

а спролећа листом дише и брани од кише.

 

 

Са срцем големим као крошња

храсту су жирови украсна ношња.

 

 

Кад под дрво стану малени, а гладни

одасвуда падају све дарови сладни.

 

На Фрушкој гори највише расту буква и храст.

И још и липа, што миомирисом шетаче обасипа.

 

Шишмиш потковичар, детлић и гороцвет,

чести су фрушкогорски живи свет.

Шта год лепо Бог да створи,

ено га на Фрушкој Гори.

 

ЧУВАЈТЕ ШУМЕ, ТРАВУ И РЕКЕ

да се не стидите пред унуцима,

кад постанете – баке и деке.

 

Гордана Влајић, 28. октобар 2021.

 

Учесници треће радионице пројекта „Књижевна стаза“ били су ученици првог разреда Основне школе „Соња Маринковић“.

Пројекат „Књижевна стаза“ део је програма Нови Сад – Европска престоница културе. Пројекат суфинансира  Фондација „Нови Сад- Европска престоница културе“ у оквиру програмског лука „Будућност Европе“.