ДАН НАШЕГ ГРАДА

ДАН НАШЕГ ГРАДА

Ту где се укрштају стране света и где путеви према истоку, који их повезују, прелазе реку Дунав, код левог пристана дунавске скеле, наспрам Петроварадинске тврђаве, на месту средњовeковних села настало је насеље из којег се развио данашњи Нови Сад. У то насеље, чије се постојање први пут бележи крајем седамнаестог века,настањивали су се они који су за време аустријско-турских ратова пратили аустријску војску – граничари, трговци, занатлије, чиновници. У највећем броју Срби и Немци, а са њима заједно и Мађари, Грци и Јермени. На плавном подручју Дунава, изнад дунавских мочвара и рукаваца, на песковитим гредама изградили су своје куће, трговине, радионице, улице и  тргове, као ицркве за грађане различитих вероисповести.

 

Петроварадински шанац, како се у почеткузвалонасеље, био је град у којем су се одржавали вашари и пијаце, место где се живо трговало, где су пристизали бродови, где су грађани брзо увећавали своја добра.  Тако су 1748. године сакупили новац, па од царице и краљице Марије Терезије за 80.000 рајнских форинти откупили статус слободног краљевског града. У Дипломи, са наведенимсвим правима и обавезама, којом је место постало слободни краљевски град, царица је насељу доделила и ново име – одлучила је да се град назове(латински)Neoplanta, (мађарски)Újvidék, (немачки) Neusatz и (српски) Нови Сад.

Диплома је издата 1. фебруара 1748. године, са циљем да становници града остваре још веће богатство и напредак. Граду је припало гласачко право, позиван је на заседања угарског(мађарског) сабора и сматран је племенитим. Град је добио и право да од грађана убира порезе, који су се уплаћивали у градску касу, могао је да издаје исправе, између осталог, и пасоше које су оверавали градским печатом у црвеном воску, на којем је био грб Града. Грб који је тада, пре 273 године, добио ˗ и данас је грб Новог Сада. На њему су три куле, са затвореним вратима и отвореним прозорима, са којих се може пуцати. Испод кула је валовити Дунав који пресеца зелена поља,а изнад Нојев голуб са граном маслине, као симболом мира.

Град је на основу Дипломе стекао права и на приходе, као властелини: право да убира приходе од точења пића, промета меса, производње пива и печења ракије, локалну таксу на дунавске воденице, право рибарења на Дунаву и мочварама, као и наплаћивање такси на вашарима и пијацама. Градски чиновници бирани су сваке друге године, док су грађани Новог Сада били у обавези да слушају градске власти и придржавају се градских прописа. Тако је започео развој Новог Сада, који је до данас израстао у други град по величини у нашој држави, у град на који су његови грађани и данас поносни!

 

Др Агнеш Озер, историчарка, музејски саветник
Website designed by: Mindmedias Studio